| |
|
|
| |
Nick Cave & The Bad Seeds
Kombank Arena, Beograd
28.10.2017.
|
 |
|
| |
Sećam se odličnog nastupa 2008. godine u Beogradskoj areni kada je Cave ispunjavao muzičke želje našoj publici i bio sam uveren da tako izuzetan koncert ne može da ponovi. I nije ga ponovio. Sinoćnji koncert je bio još bolji!
Koncert Nicka Cavea je najbrže prodavani koncert u skorije vreme u našoj zemlji. Svi su bili iznenađeni tollikim interesovanjem za ovog australijskog muzičara pesnika i autora. Ipak stoji da je od prvog dolaska u Beograd i koncerta u SKC-u davne 1990. godine počela da se stvara zanimljiva hemija između nas i njega. Svaki novi nastup je bio neko novo, bolje i posebno iskustvo za njegove poštovaoce.
Sećam se odličnog nastupa 2008. godine u Beogradskoj areni kada je Cave ispunjavao muzičke želje našoj publici i bio sam uveren da tako izuzetan koncert ne može da ponovi. I nije ga ponovio. Sinoćnji koncert je bio još bolji! Odličan, izuzetan, emotivan do krajnjih granica, da priznam - veličanstven.
Prvo činjenice: savršeno ozvučenje, gde se čuo svaki i najtiši zvuk, impresivna scena i ne samo kada su dimenzije u pitanju već i u svim ostalim detaljima, senzacionalna upotreba svetla, pratećih filmova i projekcija na video bimovima. Čak i kad to sve skupite - nije dovoljno! Ono što čini ovaj koncert legendarnim bio je sam nastup Nicka Cavea i njegovih The Bad Seeds.
Spori početak nije nagoveštavao drukčiji razvoj situacije. No, posle početnog lamenta (nad Beogradom?) "Higgs Boson Blues" menja zvučnu sliku koja se ustaljuje u brilijantnoj set listi počevši sa "From Her to Eternity" (energična, razarajuća), "Tupelo" (dočekana sa oduševljenjem) pa preko suptilne "Jubilee Street" koja se razgoropadila na samom kraju do mog favorita "The Ship Song" (koja mi je uvek delovala kao junačka pesma).
Naravno, sledila je i "Into My Arms" kao prvi emotivni vrhunac nastupa. Publika je pevala sa Nickom i Seedsima a na nekim snimcima sa koncerta čuje se i moj glas! Iskušenje je bilo preveliko da bi se to propustilo!
Brilijantni Bad Seeds predvođeni neverovatnim Warrenom Ellisom na mandolini, violini, klavijaturama, sintisajzerima bili su praznik za uši. Posle smirenijih "Girl in Amber " i "I Need You" krenuo je završni deo koncerta sa izuzetnom izvedbom "Red Right Hand". Cave je stvarao atmosferu blisku religijskoj posvećenosti.
Trebalo je videti kako publika prihvata Cavea sa ljubavlju koja se graniči sa fanatizmom. U jednom trenutku mi se učinilo da je to Mojsije koji poziva decu Izrailja da krenu sa njim na put oslobođenja. "The Mercy Seat" je to još više podvukao a nisu nas razuverile ni mirnije "Distant Sky" i "Skeleton Tree".
Cave je sišao u publiku i počelo je njeno konačno preobraćenje u Caveove poklonike. Dirigovao je masom, smirivao ih, nagovarao da plješću u ritmu, samo što se nije izuo i krenuo da hoda po glavama prisutnih!
Takva magnetičnost i harizma dugo se nije videla na našim koncertima.
"The Weeping Song" je bio još jedan od vrhunaca koncerta i kad sam pomislio da više ne može, Cave je uveo grupu njegovih sledbenika iz publike na scenu i započeo sa "Stagger Lee". On je dirigovao njima a oni su se povinovali njegovoj volji. Ustajali su i sedali kada je tražio. Magnetizam, hipnotizam... ma da je tražio svi bi krenuli za njim bilo kuda i bilo gde!
Završna "Push the Sky Away" donela je smirenje i razrešenje ovog neverovatnog događaja. Trebaće neko vreme da shvatimo šta se sve izdešavalo ove večeri i čemu smo prisustvovali na ovom čudesnom beogradskom koncertu Nicka Cavea and The Bad Seeds.
tekst i fotografije - slobodan vlaketić
|
|
|
|
